Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ - смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)
Вера - темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног.
Слобода Златна
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква
Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.''
Лукавство
Нема лукавства на земљи ни у оаклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе.
Ношење Крста
Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот.
Док је душа жива...
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто.
Божури и трње
Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури
.
Вера и знање
Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања.
Два пута и два царства
Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст
Борба
Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће.
Злато
Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи
Вера и искварен живот
Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен
Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас.
Будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас
Дом
Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему
Убоги и богати
Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба.
Мир Божији
Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости
Самопознаја
Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа.
Страх Божији
Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно.
Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом
Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.
Дарови
Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога.
Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде.
Паре
Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско.
Истински пост
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела
Најгоре користољубље
Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне
Отровне ствари
Не прихватај са медом отровне ствари.
Радозналост
Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче.
Сањарење
Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист.
Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска.
Слобода и зло
На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава.
Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука.
Подвиг
Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава
Дубона смирења
Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо.
Принципи добра
Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити?
Власт
Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29
Лењост и гордост
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни.
Препирке са непријатељем
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом.
Реч
Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи.
Борба за правду и нада у Бога
Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех
Ђаволска наука
Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ЂАВОЛСКА.
Жалост
Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.
Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву.
Грдња и клевете
Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.
На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.
Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне.
Осуђивање
Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао.
Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге.
Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно.
Не судите, да вам се не суди, па макар вам се и чинило да има разлога за осуду, зато што онај ко је близак своме Господу може да стоји, или да пада. Још је горе ако судите као злонамерни судија. Мислите да људи причају бесмислице, а они говоре о ономе што је души на корист и о томе како да се чини добро.
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили.
Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи.
Воља Божија
Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи.
Рад
Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту
Бог и човек
Ма где да је човек, тамо постоји и Бог.
Деловање Божије
Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово.
Дружење
Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом.
Беседе
1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; машта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога што није достојан да говори.
1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; машта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога што није достојан да говори.
Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути.
Нечасност
Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим.
Нехотичне жеље
Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме.
Искушења
Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао.
Брига и рад
Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра.
НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ
Ропство
Ми смо у ропству, искупи нас, Господе!
Љубав
Љубав не гледа на неприлике и не види их
Људско срце
По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.
Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи.
Сваког дана
Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: "Подај, Господи!"
Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту.
Самољубље
Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ
Обавеза
Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост.
Дух и дела спасења
Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће.
Не вређај
Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима.
Страсти као идоли
Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле
Труд и спасење
Без муке нема спасења
О многословљу
Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.
Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).
Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер "одговарати на реч пре него сто је чујемо, безумље је и срамота" (Приче 11,12).
Слога
Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву
Самоудовољавање
Престани да удовољаваш себи и нећес мрзети брата свога.
Прави Пут
Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима
Одмеравање
Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави
Самољубље
Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив.
Свето Оци одговарају на питања муслимана о мухамеду
У предложеном тематском зборнику сакупљени су одговори Светих Отаца на традиционална питања муслимана на која су одговарали.
Без сумње, дела Светих Отаца о исламу су у целини много богатија, дубља и занимљивије откривају њихов поглед на ту религију. Далеко да су сви одговори које су они разматрали овде представљени. Усудили смо се да се ограничимо на круг питања која се најчешће сусрећу у савременој пракси, на која неретко треба да одговоре и свештеници и парохијани. Ова питања нам и данас задају многи муслимани. Одговори Светих Отаца су у већини случајева, у потпуности примењиви у истинском дијалогу. Многи од Отаца су лично били у контакту са муслиманима, дуго живели међу њима и одлично схватали њихов менталитет.
Зборник приредио
Ђакон Георгије Максимов
* * * * *
- Зашто не поштујете Мухамеда? Јер, он је веома хвалио Христа и говорио за Њега: од Дјеве се родио велики пророк, Који је васкрсавао мртве и великом силом исцељивао сваку болест.
Свети Константин Философ: Реци ми, ако је Мухамед пророк, да ли ћемо веровати Данилу који је рекао да ће са Христом престати свако виђење и пророштво? Како након тога он може бити пророк? Ако називамо Мухамеда пророком, значи да одбацујемо Данила.
Преподобни Максим Грк: Мухамед је рекао: "Мојсеј и они након њега, такозвани пророци и сам Христос, послани су од Бога са чудесима и различитим знамењима, а ја сам послан са мачем и имам заповест да убијам људе који се не покоравају мојим речима". Из овог грубог одговора, као и из многих других његових дела очигледно је да овај нечисти човек није послан од Бога. Јер преблаги Бог никога не принуђује силом.
Свети Григорије Палама: И код нас и код вас постоји обичај који је утврђен дугим временом и законом: без сведочанства ништа не прихватати и не сматрати за истинито. Сведочења бивају двострука: или од самих дела и јављања или од људи, који су достојни вере. Тако је Мојсеј казнио Египат "знацима и чудесима" (Пс. 135:9), жезлом натерао море да се растави и поново састави, по његовој вољи падао је хлеб са неба (2 Мојс. 16:4). Да ли треба још нешто додати? Јер и ви сматрате Мојсеја достојним вере (поверења). Бог га је признао за верног слугу (Бројеви 12:4), али не и за Сина и Слово. Затим се по Божијој заповести попео на гору и умро, сјединивши се са људима који су били пре њега (5 Мојс. 32:49-50). У вези са Христом, Који је учинио многа велика и до тада невиђена дела, постоје сведочења самог Мојсеја и других пророка. Од самог почетка, само се Он признаје, чак и са ваше стране, за Слово Божије; само је он од почетка времена рођен од Дјеве; једино Он од почетка узет на небо и остаје тамо бесмртан; једино ће Он поново сићи доле да суди живима и мртвима (2 Тим. 4:1; 1 Петр. 4:5), који ће васкрснути. Говорим о Њему оно што и сами признајете. Ето зашто верујемо у Христа и верујемо Његовом Еванђељу. Што се тиче Мухамеда, ми не налазимо ни једно сведочанство код пророка о њему, ништа необично и вредно помињања у његовим делима што је у стању да изазове веру у њега.
- У Еванђељу је било написано о Мухамеду, али сте ви уништили то сведочанство.
Свети Григорије Палама: У нашем Еванђељу никада, ништа и ни од једног хришћанина није уништено или измењено. Јер такво дела за собом повлачи тешка и страшна проклетства. Онај ко се усуди да уништи било шта у Еванђељу сам се одриче Христа (Отк. 22:19). Како је онда хришћанин могао то да учини? Да ли човек може бити хришћанин или уопште, да ли може бити примљен у општење са хришћанима ако уништава оно што је написано од Бога, што је Сам Христос или писао или предсказао? Са друге стране, о томе сведоче и многобројни језици на којима је Еванђеље Христово изложено од самог почетка, јер од самог почетка није написано само на једном језику. Ако би нешто тамо било измењено, како је то могло остати непримећено? Како је могло код различитих народа да се сачува јединство смисла? Христово Еванђеље постоји и код многих који другачије мисле, које називамо јеретицима. Од њих су неки у низу питања сагласни са вама, али не могу да нађу потврду тога у Еванђељу Христовом. Чак и они који иступају против нас од самог почета – а таквих је много – не позивају се на нешто слично. Сем тога, у Еванђељу нема ничега што није пророковано од стране пророка Божијих. На тај начин, ако би у њему било нешто похвално написано у вези са Мухамедом, то би било написано и код пророка. Међутим, пре можеш наћи да је написано да ће доћи многи лажни христоси и пророци и да ће завести многе (Мт. 24:5; 11:24; Мк. 13, 6, 22; Јн. 4:1). Зато Еванђеље и призива: "Чувајте се да вас ко не превари" (Мт. 24, 4; Мк 13, 5; Лк. 21, 8).
- Али, Мухамеду је дато Божанско Писмо.
Преподобни Јован Дамаскин: Ко је сведок, да му је Бог дао писмо? Мојсеј је добио Закон, када се Бог јавио на гори Синају пред лицем читавог народа у облаку и огњу, мраку и диму. Сви пророци, почевши од Мојсеја и надаље, пророковали су у вези са Христовим доласком и о томе, да је Христос Бог и Син Божији, да ће доћи у телу, бити распет, умрети и васкрснути, да ће бити судија живих и мртвих. Зашто ваш пророк није дошао тако да други сведоче о њему? И зашто Бог, Који је дао закон Мојсеју на гори у диму пред лицем народа, није у вашем присуству и Мухамеду дао писмо о коме говорите ви који сте поверовали у њега? Зашто му ви, када вам Мухамед у вашем писму наређује да не радите ништа и не примате без сведока, не кажете: пре свега сам потврди кроз сведоке да си ти пророк, да си од Бога дошао и која писма сведоче о теби?"
- Мухамед, изишавши са крајњег Истока, као победник је дошао до Запада. Зар то не доказује да је он посланик Божији?
Свети Григорије Палама: Нека је Мухамед кренувши са Истока и стигао до Запада као победник. Међутим, он је побеђивао ратом, мачем, пљачком, поробљавањем, повређивањем људи. Ништа од тога не може потицати од Бога Који је добар. Пре је све то условљено вољом човека и ђавола, који је човекоубица од почетка (Јн. 8:44). Шта, зар Александар Македонски кренувши са Запада, није покорио цео Исток? Међутим, многи други у разна времена покретали су војне походе, неретко су освајали читаву васељену. Никоме од њих ниједан народ није поверавао своју душу, као ви Мухамеду. Међутим, он користећи и силу и предлажући насладе, није привукао на своју страну чак ни један цео део васељене. А Христово учење, иако одбацује скоро сва задовољства живота, обухватило је све делове света и господари међу онима који ратују са њим, без икаквог насиља и тријумфује над насиљем које му се сваки пут супротставља, тако да се у томе остварује победа, која је победила свет. (2 Јн. 5:4)
Свети Оци одговарају на питања муслимана о ТРОЈИЦИ
- Називајући Христа Богом и Духа Светога Богом, додајете једном Богу другове.
Преподобни Јован Дамаскин: Ви говорите да је Христос Слово Божије и Дух. Зашто нас оптужујете онда да додајемо Богу другове, ако су слово и дух неодвојиви од онога у коме постоје. Дакле, ако у Богу постоји Његово Слово (Реч), јасно је да је и оно Бог; ако се налази ван Бога, онда је Бог, по вама, бесловесан (неразуман) и бездушан. Дакле избегавајући то да Бог има другог Бога, ви сте Га убили. Јер боље би вам било да кажете да Он има другог, него да Га убијете или представите као камен или нешто од мртвих предмета. На тај начин нас лажно оптужујете да додајемо Богу другове, а ми вас праведно можемо назвати богоубицама.
- Зашто ви хришћани Једног Бога делите на три: зовете их Оцем, Сином и Духом. Ако Бог може имати Сина, дајте Му и жену, да би било много богова.
Свети Константин Философ: Немојте хулити Божанску Тројицу, Коју смо научили да исповедамо од древних пророка, које признајете и ви, као они који се са њима држе обрезања. Нешто налик на ово може се видети на небу. Тако се у сунцу, које је створио Бог у образу Свете Тројице, налазе три ствари: круг, зраци светлости и топлота. У Светој Тројици сунчани круг је подобије Бога Оца. Као што круг нема ни почетак ни крај, тако је и Бог беспочетан и бесконачан. Као што од сунчаног круга излазе (происходе) светлосни зраци и топлота, тако се и од Бога рађа Син и исходи Свети Дух. Тако је зрак светлости који просвећује читаву васељену подобије Бога Сина, рођеног од Оца и јављеног у овом свету. Сунчана топлота која исходи из тог круга заједно са зрацима је подобије Бога Духа Светог, Који заједно са рађаним Сином предвечно исходи од Оца, иако се у времену шаље људима и Сином, као што је например, био послат на апостоле у виду огњених језика. И као што се сунце, које се састоји из три предмета: круга, зрака светлости и топлоте – не дели на три сунца, иако свако од њих има своје особине: једно је – круг, друго – зрак, треће – топлота, нису три сунца већ – једно. Тако се и Пресвета Тројица, иако има Три Лица: Оца, Сина и Светога Духа, не дели Божанством на три бога, већ је Један Бог.
Памтите ли ви, како говори Писмо, како се Бог код дуба Мамвријског јавио праоцу Аврааму, од кога чувате обрезање? Бог се јавио Аврааму у Три Лица.
"Подигавши очи своје (Авраам) погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље; и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог" (Пост. 18:2-3) Обратите пажњу: Авраам види пред собом три мушкарца, а беседи као са једним: говорећиГосподе, ако сам нашао милост пред Тобом! Очигледно је да је свети праотац исповедао Једног Бога у Три Лица.
Преподобни Максим Грк: Ви говорите да ми хришћани, исповедајући Оца и Сина и Светога Духа, уводимо три бога. Не дај Боже! То не може бити! Ако неко исповеда три бога, нека буде проклет у векове векова, амин! Ми знамо Једног Бога, Творца свега, који има Слово и Дух, истоветне и равночасне по Божанству, сабеспочетне и сапостојеће, јер никада Бог није био без Слова и Духа. Такве неће бити код нама. Зато и говоримо: вечан је Бог Отац, вечан Син и Слово Његово и са Њим вечан Дух Свети, Који исходи од Оца. Један је Бог у Тројици, а не три Бога, да не буде! Као што су ум, реч и дух једна душа, а не три душе; такође круг сунца, светлост и зраци, састављају једно сунце, а не три сунца. Таква је и тајна Свете Тројице. Иако и говоримо: Бог Отац, Бог Син и Слово Његово, Бог и Свесвети Дух. Међутим та Тројица нису три бога, већ су – Један Бог, беспочетни и бесконачни.
Рекао је авва Зенон:
• Онај ко жели да му Бог брзо услиши молитве, када устане и пружи своје руке ка Богу, треба пре свега и пре него за своју душу, да се помоли за своје непријатеље; и када тако буде чинио, у свему што буде искао, Бог ће га услишити.
Авву Исаију су питали:
• Шта је среброљубље?
А он одговори:
• Да не верујеш у Бога, да ће се он старати о теби, и да немаш поверења у Његова обећања.
Авва Иперехије
• Онај ко не обузда свој језик у часу гнева, неће обуздати ни своје страсти
Авва Ксантије
• Пас је већи од мене, јер и љубав има и никог не осуђује.
Врлински отац Гаврило из Новог Скита је говорио:
„Чак и ако се свакодневно причешћује Светим Тајнама и подели сву своју имовину, чак и ако од поста и метанија постане сама кост и кожа, човек неће задобити милост Божију све док не буде поседовао боголику љубав. Због тога је Свети Павле, велики апостол незнабожаца, величајући љубав написао: Ако језике човјечије и анђеоске творим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи
- О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост .
(св. Јован Златоуст
И осталим помислима (ћу ти рећи): Положи на Бога
сваку помисао, говорећи: „Бог зна шта је корисно'', и
умирићеш се, те ћеш постепено стећи силу да трпиш.
Свети Варсануфије
Они који следе Православну Цркву не дозвољавају себи мржњу ни према коме од иновераца. Ако боље размислите, сами можете то да уочите. Бива и код православних мржње према некима, по немоћи људској. Али, у Православној Цркви то се сматра гријехом, и то гријехом великим, и предстојатељи Православне Цркве (пастири) дужни су да убеђују такве људе да оставе тај злоштетни порок -
( Св. Амвросије Оптински)
Неко је једном приликом упитао мудраца: „Зашто ти непрестано читаш књиге у којима се садржи учење о Божанству и о дужностима човјековим? Та ти си их већ по неколико пута прочитао?" Мудрац одговори: „А зашто ти сада тражиш себи храну? Та ти си синоћ вечерао?" — „Ја чиним то да би могао живјети", одговори питалац. — „И ја читам ради тога да би такође могао живјети", одговори мудрац. Очевидно је да је по схватању мудраца за душу потребна свакодневна душевна храна, као што је тјелесна за тијело потребна.
(Петар, еп. Томски)
"Немојте рећи да је попуштање знак слабости. Шта је веће: да ли побиједити самога себе и задобити благовољење Божје и име благодарнога, племенитога човјека, или бити исмијан за слабост од неких безумних људи? Не, баш овдје ми можемо објелоданити торжество нашега хришћанског образовања, испробати сталност наше врлине."
(Прота Ј. Толмачев).
Слави Бога за све! Ове речи наносе смртну рану ђаволу, и у свакој невољи представљају за онога ко их изговара моћно средство охрабрења и утехе. Не престајте никада да их произносите (нарочито у невољама) и научите и друге овоме.
(Свети Јован Златоуст)
Нас спасава вера без икаквог порока.
Као што је вера без икаквог дела мртва,
тако је мртво и дело без вере;
где је права вера и добра дела,
тамо је потпуна праведност.
Св. Пајсије
Чврсто веруј да твоја и злоба ђавола у теби никада не надјачавају и никада неће надјачати неизрециву, бесконачну доброту Господа. Велика је у теби злоба ђаволска – доброта Господа је бесконачно већа. Зато у сумњи, маловерју, хули, злоби, зависти, шкртости, среброљубљу, нехотичном лицемерју, са надом преклињи Господа и знај да ће се Његова доброта бесконачна умилостивити према теби, ако се одвратиш од злобе своје.
Св. Јован Кронштатски
ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН
1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.
3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.
7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.
ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК
1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.
3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.
4. Злоба проистиче из уображености и гнева.
5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.
6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.
7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.
8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.
9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.
10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.
11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.
ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА
1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.
2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.
ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА
1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.
2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.
ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ
1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пажњи.
2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страсним падом.
3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).
4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се злопате.
5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.
6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.
7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок.
8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.
