ИЗДАЈНИК ОТАЏБИНЕ

Помаже Бог! Браћо и сестре пишемо вам због једног клинца коме ништа није свето и који је издао српске родољубе продао кућу и имање са светог КОСОВА и побегао у Немачку ради се о овом мамлазу ако могу тако да га назовем ево његов фб. профил и слика http://www.facebook.com/vojnikrevolucije
Драги пријатељи и поштоваоци ове странице, ових дана наша страница била је, више него иначе, тема разних индивидуа. Константни напади на исту најбољи су показатељ њене вредности и битности, а Бога ми, и квалитета. 
Наиме, један од коментара који ми је привукао пажњу јесте и да страницу воде ''напаљени клинци''. Као што можете видети из наведеног, вокабулар дотичне особе која је изрекла ову дијареју у писаној форми, латиничним  писмом, еквивалентан је и сличан вокабулару ''принца'' Александра Карађорђевића, а одговорно тврдим и да им је коефицијент интелигенције приближан (прецизније, верујем да се ради о броју који је двоцифрен). Још једна ствар која ми посебно скреће пажњу, јесте да малолетник који је изрекао горе наведене глупости, пише из Немачке, у коју је отишао, пошто је са својим родитељима побегао са Космета и том приликом продао своју дедовину (родољубиво, нема шта!) Овај малолетни дечак, који има основно образовање, даје себи за право да говори о историји, о раду ове странице и о администраторима (који имају аргумент и доказ за истинитост оног што објаве), па самим тим и ја себи дајем исто то право, и износим чињенице о њему...
Љубав према свом народу, према својој земљи, према костима дедова и прадедова, поштовање према традицији оног што је твоје и чему припадаш, не показује се константним писањем статуса као што је ''Косово је Србија'', обилним цитирањем људи који су дали животе или учинили нешто корисно за ову земљу и народ. Родољубље није ни објављивање родољубивих песама, нити сликање са подигнута 3 прста (већином одвојена).
Не, то се никако не може назвати родољубљем, то је фејсбук ратовање, то су тастатура ратници. То су они који галаме о Србији, а не знају њену историју. То су они који се бусају у груди за кафанским столом, поред празне флаше на карираном, исфлеканом столњаку, а не поштују традицију исте. То су они који говоре о вери, а не посте и не иду у цркву. То су они људи који немају икону у свом дому, а чије деде, неретко и очеви, држе Титову слику у новчанику или у спаваћој соби изнад брачног кревета. То су они који људи који, заваљени у столицу, не мрдајући прстом да ураде нешто корисно за Србију, дају себи за право да пљују на велике људе који су погинули да би они данас слободно живели у овој државици, који без имало образа и здравог разума пљују на дела и на лик Милана Недића, Димитрија Љотића, на кости свих оних добровољаца који су дали животе за ову земљу и за овај народ, чија су деца остајала сирочад... Не, то није љубав према Отаџбини и народу. То је брука и срамота!
Драга браћо и сестре, љубав према својој земљи и свом народу показује се делима, показује се чистим образом, карактером, чашћу. Јунаштво и чојство такође не смеју изостати. Поштење, исто тако! Само такав Србин је добар Србин! Само такав Србин, који је свестан свог националног идентитета и културног наслеђа, само Србин који цени и чува оно што је србско, само такав Србин, драги пријатељи, брани Србију. Не у кафани, не са флашом пива испред продавице, не на форумима, не на фејсбуку, не из иностранства...
Остати овде и кад је најтеже и трудити се свим силама за очување овог што имамо, то је родољубље.

Људи који раде супротно, отпад су, смрад, трулеж!